Балтимор Жена која никада није умрла

Балтимор Жена која никада није умрла у болници Јохн Хопкинс у Балтимору, Сједињене Државе. млада мајка оставила је неслућени траг Текстови песама за размишљање, необичне приче, слике, видео записи на путовање. добродошли на мој блог

,,,01,,, Балтимор Жена која никада није умрла

,,,01,,, Све је почело у фебруару 1951. године

у истраживачком одељењу за културу људског ткива

у болници Јохн Хопкинс у Балтимору, Сједињене Државе.

Професор задужен за ову службу је доктор Георге Отто Геи.

Са његовом супругом покушавају више од 20 година,

џабе, одржавати ћелије рака у култури како би могли да их проучавају.

Мисија немогућа, због малог броја дивизија,

ћелијска линија израсла изван људског тела

на крају угасио до очаја истраживачког пара.

У соби у болници Хопкинс резервисаној за црнце

(усред смо расне сегрегације у САД-у),

представљамо професору Геиу младу мајку

31-годишњак који долази на лечење

малигни тумор на грлићу материце откривен осам дана раније.

Она се лечи, као и сви болесници тог времена,

радијум. Гинеколог који је прати узима

узорак његовог тумора и показује га др Геиу.

Овај последњи анализира ћелије рака

сакупио и потом дошао до изванредног открића.

Не само да су бесмртни, већ се множе без ограничења.

То је присуство одређеног ензима

у ћелијама Хенриетта Лацкс,

и која није пронађена нигде другде,

што убрзава неконтролисану пролиферацију

узастопним поделама. Ово откриће

је од великог интереса за Георгеа Отта Геиа

јер није могао само да се култивише

ћелије човека ин витро, али такође

дистрибуирати их у друге лабораторије.

Назване су ХеЛа ћелијама (за Хенриетта Лацкс).

Ова ћелијска линија је,

сада,

стандардна линија за све студије рака

и ћелијска биологија изведена на људским ћелијама.

Дакле, сви научници раде са овим ћелијама,

од тела Хенриетта Лацкс.

Чак ће имати и боравак у свемиру

како би сазнали могу ли људске ћелије преживети у одсуству гравитације.

Данас је тренутни број ХеЛа ћелија доступан

широм света премашује број ћелија присутних у људском телу

(око сто билијуна ћелија код одраслог човека).

Схватићете, ово су ћелије Хенриетта Лацкс

који су постали бесмртни а не она.

Јер кад би његове ћелије успевале пуном брзином

у епруветама, исто су урадили и у његовом телу.

Хенриетта је умрла 5. октобра 1951. од генерализованог карцинома.

Али ова прича се ту не завршава и поставља многе

етичка питања која почињу са чињеницом

да су ћелије првобитно сакупљене

без дозволе пацијента или њене породице.

Тада, па чак и ако сви могу да имају

по овом питању врло личан одговор,

можемо се запитати да ли ћелије узете од појединца,

и који стога садрже његову ДНК, увек му припадају пост-мортем?

Питање је постављено Врховном суду Калифорније

који је пресудио да то није случај и да стога

Ћелије Хенриетте Лацкс могле би

бити слободно дистрибуирани и продати.



Таква хериетта која ће остати од мене пост мортем

дефинитивно ће бити овај блог

Једино што ће вероватно остати и пре

да рачунарство и интернет заузврат умиру.



У сваком случају, ако вам се чини да не оклевајте да поделите овај чланак

да овај блог остане жив, хвала вам што сте ми прочитали велике пољупце.